Petrašin Matijević: Uspeh i neuspeh, pobednik i gubitnik

Gospodin Petrašin Matijević je profesionalac na polju sportske psihologije. Nakon rada sa sportistima iz raznih sportova, kako ekipnih tako i pojedinačnih, osnivač organizacije SPORTSPRO, upustio se u novu misiju – rad sa Nacionalnim golf timom Srbije. U seriji tekstova Matijević će nas upoznati sa nekim od najvažnijih tema iz oblasti mentalnog treninga kod sportista.

U životu savremenog čoveka, ili bar najvećeg broja nas,  sport zauzima izuzetno važno mesto. Bilo da je u pitanju navijačka strast, bilo da je upitanju ljubav i potreba za bavljenjem nekim sportom. Svakodnevno gledamo velike sportske uspehe naših i stranih, nama omiljenih sportista, vidimo prestiž i slavu koja ih prati, mediji nas obaveštavaju o tome gde su bili, šta su radili, sta su izjavili… Na neki način im se divimo, identifikujemo se sa njima, potajno maštamo da smo na njihovom mestu, mi ili bar naša deca. Prihvatili smo kriterijum nulte tolerancije na neuspeh, naučili da od sportista očekujemo samo pobede, bar medalju na olimpijadi, zlato na svetskom ili evropskom prvenstvu. Sve manje od toga je neuspeh.

Kao posledice ovakvih uverenja, kojima obiluje čitav sportski kontekst u našem društvu, svakodnevno smo u prilici da gledamo sportiste, decu, kojima je sport postao jedna velika muka, frustracija, izvor hronične ljutnje na sebe, aktivnost koja ih gotovo svakodnevno suočava sa neuspehom i ličnom neadekvatnošću. Dugoročno, sebe počinju da doživljavaju kao luzere.

Šta je zapravo sportski uspeh? Kada smo pobednici a kada gubitnici?

Jedan od najboljih odgovora na ovo pitanje dao nam je Jony Wooden, neko ko se u svakom smislu može nazvati «velikim pobednikom». Jony, košarkaška i trenerska legenda, uspeo je da u svojoj sportskoj karijeri izbori prestižno All Star mesto, i kao košarkaš i kao trener.  Nakon 12 osvojenih prvenstava tokom 14 godina vođenja univerzitetskog tima, Jony je ovim rečima opisao svoju sportsku filozofiju:

«Svakom igraču sa kojim sam radio rekao sam da je ishod utakmice zapravo rezultat truda koji smo uložili u pripremu. Oni bi shvatali da je naš glavni zadatak potpuna i detaljna priprema. Bilo je mnogo utakmica koje su mi pričinile više zadovoljstva nego i jedno od dvanaest nacionalnih prvenstava koje smo osvojili, samo zato što smo se potpuno pripremili i igrali skoro do granice naših mogućnosti. .. Pripreme su istinska osnova za uspeh … I tokom godina pre nego što smo osvojili šampionat bio sam zadovoljan svojim učinkom isto kao i u periodu od poslednjih dvanaest, kada smo ga osvojili deset puta.  U stvari, možda mi nećete verovati, mislim da smo bili uspešniji nego u nekim godinama kada smo ga osvojili.  

success-really-looks-like

Naravno da sam želeo pobedu u  baš svakoj utakmici u kojoj sam igrao ili bio trener… Ali, shvatio sam da pobeda ili poraz nisu pod mojom potpunom kontrolom. To što sam mogao kontrolisati je bilo to kako sam pripremio sebe i tim. Moj uspeh, moja „pobeda“,  se zasnivala na tom… Ako pobedimo odlično,  ali ni u jednom trenutku nisam pobedu tretirao kao najbitniju… Imao sam grešaka, mnogo njih, ali nikada nisam doživeo neuspeh. Nismo  osvojili  prvenstvo svake godine, nismo pobedili u svim utakmicama. Ali nismo bili neuspešni. Nikada nisi neuspešan ako duboko u svom srcu znaš da si uradio sve što si mogao… Da li ćeš praviti greške? Naravno, ali to nije neuspeh sve dok se svojski trudiš. Svojim igračima sam stalno ponavljao: „ Neuspeh u pripremi je priprema za neuspeh“. Ako se dobro pripremiš možda ćeš biti nadigran ali nikada nećeš izgubiti. Dosta pre nego što smo osvojili prvo prvenstvo na  UCLA, morao sam da razumem da je svaki poraz privremen i delimičan. Prosto, moraš ga prostudirati, učiti iz njega, i čvrsto se truditi da ponovo ne izgubiš na isti način. Tada, moraš imati dovoljno samokontrole da ga zaboraviš …

Da zaključimo, ako se iz dana u dan svojski trudiš na treningu, ako uradiš sve što ti možeš, bez obzira na to da li je bilo grešaka, bez obzira na krajnji rezultat – pobeda je tvoja!!!