Intervjui

Kreiranje strategije razvoja i promocije golfa

Generalna sekretarka Irena Suturović Bogdanović predstavljala je Golf asocijaciju Srbije na Skupštini Evropske golf asocijacije.

Evropska golf asocijacija održala je svoju godišnju Skupštinu u Sent Endrjusu u Škotskoj, a Golf asocijaciju Srbije predstavljala je generalna sekretarka Irena Suturović – Bogdanović.

-Glavne teme u Sent Endruzu bile su pre svega napredak i promocija golfa u Evropi. S tim ciljem je i predloženo da naredni sastanak članica Južne zone EGA bude održan početkom sledeće godine u Srbiji, što bi za nas bio događaj od neprocenjivog značaja - istakla je generalna sekretarka GAS.

irena suturovic

Na Skupštini se rapravljalo o trenutnoj poziciji golfa u Evropi kao i o strategijama za razvoj ovog sporta u okviru projekta „GoGolf! Erasmus+“. Članice asocijacije su razgovarale i partnerstvu sa organizacijom GEO, sa kojom se radi na uključivanju nacionalnih federacija na razvoju i održivosti golfa, kako bi se sport što bolje i efikasnije promovisao.

Predstavljen je i novi i funkcionalniji sajt EGA, a takođe s razgovaralo i o inauguralnom Evropskom ’team shield’ šampionatu kao i o Međunarodnom evropskom polu-amaterskom šampionatu na kojem se igralo pod novim uslovima.

Ovom prilikom je izabran i novi predsednik Evropske golf asocijacije, Švajcarac Žan-Mark Momer, koji je na toj funkciji zamenio Škotlanđanina Kolina Vuda.

Petrašin Matijević: Uspeh i neuspeh, pobednik i gubitnik

Gospodin Petrašin Matijević je profesionalac na polju sportske psihologije. Nakon rada sa sportistima iz raznih sportova, kako ekipnih tako i pojedinačnih, osnivač organizacije SPORTSPRO, upustio se u novu misiju – rad sa Nacionalnim golf timom Srbije. U seriji tekstova Matijević će nas upoznati sa nekim od najvažnijih tema iz oblasti mentalnog treninga kod sportista.

U životu savremenog čoveka, ili bar najvećeg broja nas,  sport zauzima izuzetno važno mesto. Bilo da je u pitanju navijačka strast, bilo da je upitanju ljubav i potreba za bavljenjem nekim sportom. Svakodnevno gledamo velike sportske uspehe naših i stranih, nama omiljenih sportista, vidimo prestiž i slavu koja ih prati, mediji nas obaveštavaju o tome gde su bili, šta su radili, sta su izjavili… Na neki način im se divimo, identifikujemo se sa njima, potajno maštamo da smo na njihovom mestu, mi ili bar naša deca. Prihvatili smo kriterijum nulte tolerancije na neuspeh, naučili da od sportista očekujemo samo pobede, bar medalju na olimpijadi, zlato na svetskom ili evropskom prvenstvu. Sve manje od toga je neuspeh.

Kao posledice ovakvih uverenja, kojima obiluje čitav sportski kontekst u našem društvu, svakodnevno smo u prilici da gledamo sportiste, decu, kojima je sport postao jedna velika muka, frustracija, izvor hronične ljutnje na sebe, aktivnost koja ih gotovo svakodnevno suočava sa neuspehom i ličnom neadekvatnošću. Dugoročno, sebe počinju da doživljavaju kao luzere.

Šta je zapravo sportski uspeh? Kada smo pobednici a kada gubitnici?

Jedan od najboljih odgovora na ovo pitanje dao nam je Jony Wooden, neko ko se u svakom smislu može nazvati «velikim pobednikom». Jony, košarkaška i trenerska legenda, uspeo je da u svojoj sportskoj karijeri izbori prestižno All Star mesto, i kao košarkaš i kao trener.  Nakon 12 osvojenih prvenstava tokom 14 godina vođenja univerzitetskog tima, Jony je ovim rečima opisao svoju sportsku filozofiju:

«Svakom igraču sa kojim sam radio rekao sam da je ishod utakmice zapravo rezultat truda koji smo uložili u pripremu. Oni bi shvatali da je naš glavni zadatak potpuna i detaljna priprema. Bilo je mnogo utakmica koje su mi pričinile više zadovoljstva nego i jedno od dvanaest nacionalnih prvenstava koje smo osvojili, samo zato što smo se potpuno pripremili i igrali skoro do granice naših mogućnosti. .. Pripreme su istinska osnova za uspeh … I tokom godina pre nego što smo osvojili šampionat bio sam zadovoljan svojim učinkom isto kao i u periodu od poslednjih dvanaest, kada smo ga osvojili deset puta.  U stvari, možda mi nećete verovati, mislim da smo bili uspešniji nego u nekim godinama kada smo ga osvojili.  

success-really-looks-like

Naravno da sam želeo pobedu u  baš svakoj utakmici u kojoj sam igrao ili bio trener… Ali, shvatio sam da pobeda ili poraz nisu pod mojom potpunom kontrolom. To što sam mogao kontrolisati je bilo to kako sam pripremio sebe i tim. Moj uspeh, moja „pobeda“,  se zasnivala na tom… Ako pobedimo odlično,  ali ni u jednom trenutku nisam pobedu tretirao kao najbitniju… Imao sam grešaka, mnogo njih, ali nikada nisam doživeo neuspeh. Nismo  osvojili  prvenstvo svake godine, nismo pobedili u svim utakmicama. Ali nismo bili neuspešni. Nikada nisi neuspešan ako duboko u svom srcu znaš da si uradio sve što si mogao… Da li ćeš praviti greške? Naravno, ali to nije neuspeh sve dok se svojski trudiš. Svojim igračima sam stalno ponavljao: „ Neuspeh u pripremi je priprema za neuspeh“. Ako se dobro pripremiš možda ćeš biti nadigran ali nikada nećeš izgubiti. Dosta pre nego što smo osvojili prvo prvenstvo na  UCLA, morao sam da razumem da je svaki poraz privremen i delimičan. Prosto, moraš ga prostudirati, učiti iz njega, i čvrsto se truditi da ponovo ne izgubiš na isti način. Tada, moraš imati dovoljno samokontrole da ga zaboraviš …

Da zaključimo, ako se iz dana u dan svojski trudiš na treningu, ako uradiš sve što ti možeš, bez obzira na to da li je bilo grešaka, bez obzira na krajnji rezultat – pobeda je tvoja!!!

“Golf je igra unutar 6,5 inča”

Gospodin Petrašin Matijević je profesionalac na polju sportske psihologije. Nakon rada sa sportistima iz raznih sportova, kako ekipnih tako i pojedinačnih, osnivač organizacije SPORTSPRO, upustio se u novu misiju – rad sa Nacionalnim golf timom Srbije.

Za početak, upoznajte nas sa terminom “mentalni trening”. Svi koji prate ili su uključeni u golf, znaju značaj ovog fenomena, ali nas zanima njegova definicija. 

Kada govorimo o sportu, mentalni trening možemo definisati kao proces tokom kojeg stičemo i usavršavamo psihološke veštine čije je postojanje nužno za postizanje rezultata koji odgovara nivou trenutne tehničke i kondicione spremnosti sportiste.

Sva iskustva elitnih sportista i naučna istraživanja u oblasti sportske psihologije pokazuju da je vrhunsko izvođenje sportske veštine uvek posredovano strukturom specifičnih mentalnih veština. Ukoliko ta mentalna struktura nije izgrađena i utrenirana, sportski rezultat će biti stvar sreće, trenutnog nadahnuća, koje se može i ne mora pojaviti u situaciji takmičenja. Čest je slučaj, gotovo pravilo, da sportisti koji ne praktikuju mentalni trening pokazuju veliki pad sportske veštine tokom takmičenja u odnosu na kvalitet koji pokazuju na treningu. Gotovo da nema turnira / takmičenja na kojem nećemo videti kako „bolji“ gubi od „slabijeg“.

Situacija sportskog takmičenja nužno podrazumeva određeni broj kritičnih trenutaka čije je efikasno prevazilaženje odlučujuće za postizanje dobrog rezultata. Samo sportista koji je kroz mentalni trening naučio da se pripremi za te kritične trenutke, da se sa njima suoči na pravi način i uspešno ih prevaziđe može očekivati zadovoljavajući sportski rezultat.

Mentalni trening, tj. proces sticanja specifičnih psiholoških veština u svom primarnom, bazičnom vidu, započinje od trenutka susreta deteta sa sportom. Već na tom ranom uzrastu stvaraju se temelji „mentalne snage“ koja će svoju kulminaciju dostići sa punom sportskom zrelošću. U tom periodu dete uči da voli sport, da uživa u izvođenju specifične motorne veštine, počinje da stiče samopoštovanje, da veruje u isplativost rada i truda, uči da analizira situacije, postavlja prioritete i planira aktivnosti, kontroliše svoje emocije, formuliše očekivanja, stvara odnos prema pobedi i porazu, uspehu i neuspehu, usavršava komunikaciju sa drugima… Ovo su bazična iskustva na kojima počiva buduća mentalna snaga i potencijal za postizanje značajnih sportskih rezultata. Neophodno je da programi treninga dece na nižim uzrastima budu primarno fokusirani na fizički-motorni razvoj i navedene psihološke karakteristike, bez forsiranja takmičarstva.

Tokom narednih faza sportskog razvoja mentalni trening postaje sve specifičniji i podrazumeva savladavanje konkretnih tehnika mentalne kontrole. Ove tehnike se odnose na upravljanje motivacijom za trening i takmičenje, kontrolu nivoa fiziološkog uzbuđenja (nivoa napetosti i anksioznosti), kontrolu emotivnih reakcija, unapređenje fokusa pažnje, usvajanje adekvatnih mehanizama za rešavanje i prevazilaženje kritičnih momenata, postavljanje i upravljanje sportskim ciljevima…

Sa mentalnim treningom započinje se na najranijim uzrastima i nastavlja tokom čitave sportske karijere.

Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju deca takmičari?

Sam naziv „deca takmičari“ je u suštini problematičan. Deca po svojoj prirodi nisu takmičari, bar ne na onaj način na koji smo takmičari mi odrasli. Deca vole da se igraju, da uživaju u aktivnosti, da budu primećena, pohvaljena. Deci je bitno učestvovanje, tok igre, sâma aktivnost a ne toliko rezultat. Pobeda je apstraktan pojam, potpuno oslonjen na rezultat, i deca na uzrastu do 10, 11 godina ga ne razumeju na način na koji ga razumeju odrasli. Koncept takmičenja i pobede je koncept koji im je imputiran od strane odraslih, koncept koji ih uvodi u pritisak za koji oni nisu spremni. Dete će zbog emotivne vezanosti za roditelje i trenere prihvatiti da se takmiči, trudiće se da kroz pobedu ispuni očekivanja odraslih i pribavi sebi više emocija i poštovanja. Nažalost, mnoga deca ne mogu da izdrže taj pritisak i odlučuju se da napuste sport. Istraživanja pokazuju da je pritisak očekivanja koja roditelji i treneri imaju u vezi sa sportskim rezultatima deteta jedan od najčešćih razloga napuštanja sporta.

Dete nije „čovek u malom“. Ono je po svojim fizičkim, intelektualnim i emocionalnim karakteristikama bitno različito od odraslog čoveka. Nažalost, trenažni programi i očekivanja koja pred njih stavljamo najćešće su samo obimom umanjeni programi i očekivanja za odrasle. To je glavni izvor pritiska i štetnog uticaja sporta na decu.

Hoćete li nam nešto reći o radu na Školi golfa za juniore?

Kada su deca u pitanju, postoje razni pritisci i opasnosti koje sport može doneti svojim uticajem na najmlađe. Te opasnosti kriju se prvenstveno u programima koji  ignorišu uzrastne karakteristike dece prilikom određivanja sadržaja i načina izvođenja trenažnog procesa. Druga “slabost” gotovo svih, ili bar većine trenažnih programa je ta da zanemaruju vaspitnu funkciju sporta koja je na ranijim uzrastima podjednako važna kao i savladavanje tehnike konkretnog sporta.

Sa ponosom mogu da kažem da je “Škola golfa za juniore” jedan od retkih trenažnih programa koji se danas nude deci, a koji je u potpunosti uzrasno prilagođen i baziran podjednako na zahtevu za vaspitnim uticajem i savladavanjem tehnike golfa. Cilj nam je da tokom treninga, radeći na udarcima, stvorimo prostor da decu naučimo i sportskim vrlinama kao što su poštenje, čestitost, upornost, poštovanje, fer plej, samopouzdanje… Svi instruktori koji izvode treninge su prošli kroz posebnu obuku, ne samo tehničku već i psihološku, i  uključeni su u proces kontinuiranog praćenja i usavršavanja. Posebnost našeg juniorskog programa je i to što roditeljima nudimo priliku da zajedno sa nama aktivno učestvuju u procesu “vaspitanja kroz sport” njihove dece. Dosadašnja iskustva su više nego ohrabrujuća.

Kakvi su dosadašnji utisci i planovi vezano za rad sa golf reprezentacijom Srbije?

Zaista mi je zadovoljstvo što sam u svojstvu sportskog psihologa, “mental coach-a”, deo stručnog tima Golf asocijacije Srbije. Naša saradnja je započeta prošle sezone, a njen osnovni cilj je da svi programi, kako trenažni tako i razvojni, koji se izvode u okviru  GAS-a, u potpunosti ispune najsavremenije sportsko-edukativne standarde. Taj zahtev nužno podrazumeva da u sve programe bude, između ostalog, implementirana i savremena sportsko-psihološka praksa. Konkretno, mislim na sve ono o čemu sam govorio odgovarajući na prethodna pitanja.

Postoji jedna činjenica koja će svakako iznenaditi mnoge, čak i moje kolege koji nisu imali iskustvo u radu sa golferima, da je najveći zahtev za mentalnom kontrolom tokom igre upravo u golfu. Golf se često naziva igrom “u prostoru od 6,5 inča, između dva uva”. Svi iskusni golferi, posebno takmičari, to odlično znaju i teško da će te naći ijednog ozbiljnijeg golfera koji ne praktikuje mentalni trening potpuno ravnopravno sa treningom tehnike.

Rad sa našim reprezentativcima  počiva na metodologiji najsavremenijeg sportskog mentalnog treninga. Cilj nam je da razvijemo sve one mentalne veštine koje se pokazuju kao ključne u postizanju takmičarskog uspeha (kontrolu takmičarskog pritiska, očuvanje fokusa pažnje, unapređenje motivacije, reagovanje u kritičnim situacijama…). Osim toga, poseban trud ulažemo u primenu sportsko-psiholoških znanja pri koncipiranju treninga na način da se postigne što veća efikasnost i omogući najoptimalnije napredovanje u usavršavanju svih elemenata igre. Dosadašnja iskustva nam pokazuju da smo postigli očigledan uspeh, uspeh ne samo u postizanju sportskih rezultata koji su bolji od onih koje smo do sada postizali već, što je za budućnost našeg golfa najbitnije, uspeh u postavljanju sistema trenažnog procesa koji nam u perspektivi garantuje još veće uspehe.