Intervjui

Golf, igra sa bezbroj vrlina

Poštovani golferi i prijatelji golfa, pred vama je novi iz serije tekstova sportskog psihologa, gospodina Petrašina Matijevića koji se ovaj put osvrće na novu dimenziju golfa kao igre i veštine.

P.Matijevic

Veliki je broj specifičnosti koje golf čine jedinstvenim i različitim od većine drugih sportova. Već u površnom predstavljanju golfa govoriće vam o „debeloj knjizi pravila“ koja se stalno dopunjava, o finoj povezanosti mentalnog stanja i rezultata, o nužnosti stalnog intenzivnog rada na uvežbavanju dobrih udaraca…

LG_hand shake

Međutim, postoji jedna karakteristika koja ponekad ostaje neprepoznata a koja na najbolji način pravi razliku između igranja golfa i statusa Golfera. Ličnii integritet igrača. Golfer je mnogo više od osobe koja igra golf. Razlika je u moralu, u ličnim karakternim vrlinama igrača koje su utkane u filozofiju golfa. Biti Golfer obavezuje na pravila etikecije, čestitosti, fer ponašanja, poštenja, poštovanja… Biti Golfer obavezuje na čast i integritet.

Jednu od najboljih ilustracija značaja „moralnih svojstava“ u sportu možemo pročitati u sledećem novinskom članku:

Novak Počasni majstor Fudokan karatea 10. dan

Novosti online | 15. jul 2011.

Naime, na sastanku direktorijuma Svetske Fudokan karate federacije održanom u Veroni 14. jula, a na osnovu pismenog predloga naše federacije jednoglasno je doneta da se Novaku Đokoviću dodeli zvanje Počasnog karate majstora (Causa Honoris) 10. dan u Fudokan karateu.

U obrazloženju se navodi da je donošenje ovakve odluke zasnovano na svim osobinama Novaka Đokovića koje su obuhvaćene Bušido kodeksom, a on ih na najlepši način prezentuje:

GI – ispravna odluka o svemu što čini

JU – hrabrost nadahnuta junaštvom

DJIN – osećanje univerzalne ljubavi, milosrđa prema ljudima, saosećajnost,

Odlika pravih majstora umetnosti borenja je jedinstvo Ri-wasa-tai, kao i Ri-no Shugyo, Wasa no Shugyo, u kome um, tehnika i telo deluju istovremeno i potpuno usklađeno, što je više nego očigledno u svemu što čini Novak Đoković.

Kreiranje strategije razvoja i promocije golfa

Generalna sekretarka Irena Suturović Bogdanović predstavljala je Golf asocijaciju Srbije na Skupštini Evropske golf asocijacije.

Evropska golf asocijacija održala je svoju godišnju Skupštinu u Sent Endrjusu u Škotskoj, a Golf asocijaciju Srbije predstavljala je generalna sekretarka Irena Suturović – Bogdanović.

-Glavne teme u Sent Endruzu bile su pre svega napredak i promocija golfa u Evropi. S tim ciljem je i predloženo da naredni sastanak članica Južne zone EGA bude održan početkom sledeće godine u Srbiji, što bi za nas bio događaj od neprocenjivog značaja - istakla je generalna sekretarka GAS.

irena suturovic

Na Skupštini se rapravljalo o trenutnoj poziciji golfa u Evropi kao i o strategijama za razvoj ovog sporta u okviru projekta „GoGolf! Erasmus+“. Članice asocijacije su razgovarale i partnerstvu sa organizacijom GEO, sa kojom se radi na uključivanju nacionalnih federacija na razvoju i održivosti golfa, kako bi se sport što bolje i efikasnije promovisao.

Predstavljen je i novi i funkcionalniji sajt EGA, a takođe s razgovaralo i o inauguralnom Evropskom ’team shield’ šampionatu kao i o Međunarodnom evropskom polu-amaterskom šampionatu na kojem se igralo pod novim uslovima.

Ovom prilikom je izabran i novi predsednik Evropske golf asocijacije, Švajcarac Žan-Mark Momer, koji je na toj funkciji zamenio Škotlanđanina Kolina Vuda.

Petrašin Matijević: Uspeh i neuspeh, pobednik i gubitnik

Gospodin Petrašin Matijević je profesionalac na polju sportske psihologije. Nakon rada sa sportistima iz raznih sportova, kako ekipnih tako i pojedinačnih, osnivač organizacije SPORTSPRO, upustio se u novu misiju – rad sa Nacionalnim golf timom Srbije. U seriji tekstova Matijević će nas upoznati sa nekim od najvažnijih tema iz oblasti mentalnog treninga kod sportista.

U životu savremenog čoveka, ili bar najvećeg broja nas,  sport zauzima izuzetno važno mesto. Bilo da je u pitanju navijačka strast, bilo da je upitanju ljubav i potreba za bavljenjem nekim sportom. Svakodnevno gledamo velike sportske uspehe naših i stranih, nama omiljenih sportista, vidimo prestiž i slavu koja ih prati, mediji nas obaveštavaju o tome gde su bili, šta su radili, sta su izjavili… Na neki način im se divimo, identifikujemo se sa njima, potajno maštamo da smo na njihovom mestu, mi ili bar naša deca. Prihvatili smo kriterijum nulte tolerancije na neuspeh, naučili da od sportista očekujemo samo pobede, bar medalju na olimpijadi, zlato na svetskom ili evropskom prvenstvu. Sve manje od toga je neuspeh.

Kao posledice ovakvih uverenja, kojima obiluje čitav sportski kontekst u našem društvu, svakodnevno smo u prilici da gledamo sportiste, decu, kojima je sport postao jedna velika muka, frustracija, izvor hronične ljutnje na sebe, aktivnost koja ih gotovo svakodnevno suočava sa neuspehom i ličnom neadekvatnošću. Dugoročno, sebe počinju da doživljavaju kao luzere.

Šta je zapravo sportski uspeh? Kada smo pobednici a kada gubitnici?

Jedan od najboljih odgovora na ovo pitanje dao nam je Jony Wooden, neko ko se u svakom smislu može nazvati «velikim pobednikom». Jony, košarkaška i trenerska legenda, uspeo je da u svojoj sportskoj karijeri izbori prestižno All Star mesto, i kao košarkaš i kao trener.  Nakon 12 osvojenih prvenstava tokom 14 godina vođenja univerzitetskog tima, Jony je ovim rečima opisao svoju sportsku filozofiju:

«Svakom igraču sa kojim sam radio rekao sam da je ishod utakmice zapravo rezultat truda koji smo uložili u pripremu. Oni bi shvatali da je naš glavni zadatak potpuna i detaljna priprema. Bilo je mnogo utakmica koje su mi pričinile više zadovoljstva nego i jedno od dvanaest nacionalnih prvenstava koje smo osvojili, samo zato što smo se potpuno pripremili i igrali skoro do granice naših mogućnosti. .. Pripreme su istinska osnova za uspeh … I tokom godina pre nego što smo osvojili šampionat bio sam zadovoljan svojim učinkom isto kao i u periodu od poslednjih dvanaest, kada smo ga osvojili deset puta.  U stvari, možda mi nećete verovati, mislim da smo bili uspešniji nego u nekim godinama kada smo ga osvojili.  

success-really-looks-like

Naravno da sam želeo pobedu u  baš svakoj utakmici u kojoj sam igrao ili bio trener… Ali, shvatio sam da pobeda ili poraz nisu pod mojom potpunom kontrolom. To što sam mogao kontrolisati je bilo to kako sam pripremio sebe i tim. Moj uspeh, moja „pobeda“,  se zasnivala na tom… Ako pobedimo odlično,  ali ni u jednom trenutku nisam pobedu tretirao kao najbitniju… Imao sam grešaka, mnogo njih, ali nikada nisam doživeo neuspeh. Nismo  osvojili  prvenstvo svake godine, nismo pobedili u svim utakmicama. Ali nismo bili neuspešni. Nikada nisi neuspešan ako duboko u svom srcu znaš da si uradio sve što si mogao… Da li ćeš praviti greške? Naravno, ali to nije neuspeh sve dok se svojski trudiš. Svojim igračima sam stalno ponavljao: „ Neuspeh u pripremi je priprema za neuspeh“. Ako se dobro pripremiš možda ćeš biti nadigran ali nikada nećeš izgubiti. Dosta pre nego što smo osvojili prvo prvenstvo na  UCLA, morao sam da razumem da je svaki poraz privremen i delimičan. Prosto, moraš ga prostudirati, učiti iz njega, i čvrsto se truditi da ponovo ne izgubiš na isti način. Tada, moraš imati dovoljno samokontrole da ga zaboraviš …

Da zaključimo, ako se iz dana u dan svojski trudiš na treningu, ako uradiš sve što ti možeš, bez obzira na to da li je bilo grešaka, bez obzira na krajnji rezultat – pobeda je tvoja!!!